Zašto pitaš, ako ti nije stalo

lud i iskren će sve reći

i sama znaš da sam blebetalo

a šta ćeš ti priznanjem steći.

 

Zašto me pitaš o tome

ponekad naporno često

kaži ti o sramu mome

mada ovdje nije mjesto

 

To pitanje iz tvoga glasa

što postavljaš svako veče

znaš li i dušu mi zatalasa

a po obrazima ljuto peče.

 

Ti me poznaješ već duže

pusti sve, dođi ti k meni

i ne slušaj priče što kruže

mi ćemo zaspat zagrljeni.

 

Ja sam ponovo žrtva

i želim da se obučem

moja osjećanja su mrtva

blebetalo u sebi ću da istučem

 

Blebetalo ispriča prvu sreću

o tom ljubavnom prasku

i nikad više spomenit neću

taman lego na zadnju dasku.

 

Boris B. Iko

 

Neka te večeras pjesma zove

u ovom našem vremenu

neka ti pokaže noći ove

kud usnula tako krenu

večeras nek spavaju duhovi zli

noćas budi moja Anabel – Li.

 

Noćas nek bude tvoj prvi let

čudesna krila neka te nose

u tajnovit venerin splet

neka ti osjećaj dodirom donose

večeras će breskva u njedrima da zri

noćas budi moja Anabel – Li.

 

Noćas se pusti, budi samo ti

nek umru zavidni svi

večeras čednost u čaši ispi

čežnju iz oka do dna izli

neka ti večeras krv uzavri

noćas budi moja Anabel – Li.

 

Boris B. Iko

 

Danas me ostavite samog

Nemojte pitati zašto

Il nedaj bože, šta hoću

Ja danas samo

Pokušavam obuzdati u sebi

Samoću

Neko čudovište

Crno

Tiho

Čuješ li kako reže tišina

Po ušima para

Jača od šamara

U grudima kida

Bez ikakvog stida

Sranje, da prostite

I zato vas molim

Danas me samog ostavite

U meni ima puno paranoje

I mislim, zato se dlanovi znoje

A oči vadim iz neke vode

Crvene, ko da ih suze grizu

Dok čekam čudovište da ode

Uzdahe redam u nekom nizu

Al nema to veze sa Vama

Samo Vas molim

Danas me ostavite sama

Ni duša nezna, dali je san ili java

I ovi duhovi prošlosti

Jesu li u ovoj sobi, zbilja

I ova bol, dali je prava

Kad nema smisla, nikakvog cilja

Zato neću mozak da Vam solim

I riječ utjehe da dajete za nas

Samo Vas lijepo molim

Samog me ostavite danas.

 

Boris B. Iko