Domovina postala si svima

i svojom te zovu iako si pusta

ničega u tebi a svugdje te ima

i kod onih što te pljuju na sva usta.

 

I svaki se atom u srcu mi napne

kad te vidim da ostala si ista

i ko da neko hoće da mi šapne

premalo bi bilo i godina trista.

 

Ti poklanjaš svakom dva života

jedan prije a jedan poslije svega

ponosita uvijek i nije te sramota

a koga se stidit i od čega.

 

I boli me kad mi kažu stranac

jer još nostalgija u meni što gori

i dugačak tvoj je povratnički lanac

od satkanih snova čim dušu zatvori.

 

I neki će sa šprdnjom ti reći

ta Bosna puna je mržnje i rata

i kad te blate moj ponos je veći

blagosovljena budi od jednog Hrvata.

 

Boris B. Iko

 

Čija je ovo zemlja, gospode

Svi viču da je ponovo grade

Željni mira i te nove slobode

O Bože dragi šta im ti dade.

 

Čija je ovo zemlja, u mukama

Neznam kome je danas jasno

Da je pravimo krvavim rukama

Shvatićemo, bojim se kasno.

 

Čija je ovo zemlja, moji ljudi

Što od Vas monstrume prave

I nekakav zao ponos budi

Pun mržnje i ledene strave.

 

Čija je ovo zemlja, o snovi

Gdje je mladu na koljena ruše

Bježe daleko a pričaju o obnovi

Ta mrska lica bez duše.

 

Čija je ovo zemlja, utopija

Dovedite mi one što znaju

Recite otvoreno da nije ničija

A obraz svoj pokažite na kraju.

 

Boris B. Iko

 

U zatvor me crni zatvorite

I sve iste kukavičke njuške

Molitvama nemoj da prostite

Ja Vam nisam ni uzeo puške.

 

U zatvor me hladni zatvorite

Nek crkava, nek svoje odleži

Samo mi savjest oslobodite

Nek ušuti, nek više ne reži.

 

U zatvor me samog zatvorite

Punog mračnog očajanja

I nikada nemoj da otvorite

Na te riječi bijednog kajanja.

 

U zatvor me vječni zatvorite

Okrutno bez neke milosti

I nikad nemoj da zaboravite

Te grijehe moje prošlosti.

 

U zatvor me tamni zatvorite

Nek to bude moja žrtva

Samo nemoj da me odbacite

Jer i mene bole ta imena mrtva.

 

Boris B. Iko