Kako te zovu jadnom i sakataom

Oni za zavičaj tuđi kažu, to je moje

Ledenim srcem i dušom bahatom

Što brzo zaborave ognjište svoje.

 

Zašto si tako ogorčen i prazan

I duša tvoja puna je nemira

Ti povratak miješaš i bojazan

A samo si mali dio svemira.

 

I ptica sebi gnijezdo saplete

A gdje si ti svoj na svome

I laste što na daleki jug lete

Sanjaju o tebi, o topli dome.

 

Za mnom je osto još vidljiv trag

Ni božija kiša ga neće saprati

On će me odvesti na kućni prag

I kad me vidiš daj i ti navrati.

 

Eto ja Vam pod noge padam

Nemoj praga korov da Vam guta

I mogu samo da se nadam

Da ćete doći sa vašega puta.

 

I moja si, mojom ćeš se zvati

Jer moga roda ginulo je za te

Znam da ti neće cvijeće cvati

Al ti si naša, jedina za Hrvate.

 

Boris B. Iko

 

Budi mi jutarnja kava

Sa dva slatka šećera

Bez tebe me zaboli glava

Neka te ljubav natera.

 

Da te svakoga jutra

Polako u zanosu srčem

Da me tako držiš do sutra

I ničim drugim pobrčem.

 

Budi mi tako jaka

A imaj nježnost srne

Budi mi snaga svaka

Svakim gutljajem tebe crne.

 

Teci mojim venama

Smjelo u mene kroči

Ti jedina među ženama

Što mi ujutro otvaraš oči.

 

Boris B. Iko

 

Zašto o ratu neću da pišem

Sve loše da dižem u nebo

Logiku bi morao da izbrišem

Iz naših glava, eto to bi trebo.

 

Ja snove sanjam u komadu

I zato za svakim ne trčem

Samo slijepci jadni ne znadu

Da dobro i zlo neću da brčem.

 

Nemogu da Vam se klanjam

I šta da kažem, nemogu pazit

Uništite sve ono što sanjam

Al mog obraza nećete gazit.

 

Zato neću da pišem o ratu

Ruševine da dižem u visinu

Što moram leđa okrenuti bratu

Ima za mene veliku težinu.

 

Pokidajte sve što nas spaja

Vaše duše pune ledenog mraza

Ja Vam neću otvorit vrata raja

Nit ću Vam dati svog obraza.

 

Boris B. Iko