Dok mi se misli sapliću

pijane od ružičastih snova

Davnih

Nikada neusanjanih

A sada

Žele preskočiti sudbinu

Negdje zaleđenu u ovoj sobi

I večeras

Sa samoćom tako hladnu ja je nađoh

Okliznu se

Padoh.

Omamljen u sobi ledene čežnje

Bez svijesti ja ne znadoh

Za sve riječi bezvrijedno izrečene

I nadam se ne uzaludno potrošene.

Jer kao što rekoh

Okliznu se

Padoh.

Al da te sretnem u ovo gluho doba

Bacio bi ti pod noge

Snove

Što ti želim reći

Ja

Soba.

Pito bih te

Tisućudvjestočetrdesetdrugi puta

Sjećaš li se eskurzije

Sarajeva

Negdje u jesen

I kako sam te tada dugo čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko.

Mislili smo da smo u «nautilusu»

Dvadeset tisuća metara pod morem

Sami

I tvoje usne

Tvoje grudi

I autobus se njihao u ritmu muzike za ples

I njihao, i njihao ...

I do sudnjeg dana ja bi te čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko

Mislili smo da sve znamo

Da smo nedokučivi

Nevidljivi

Namazani onako, prvim ljubavnim nektrom

Opijeni

Nečim?

I tako pričali smo o Andriću

o Meši (Selimoviću)

O početku

Kojeg više nema

Početku kojeg smo trebali izmisliti

Uživali u sadašnjosti

Smijali se

Zaklinjali se.

Da do groba ja bih na tebe čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko

A sutra

To prokleto sutra.

Valjda uplašeni sopstvene sreće

Kao da ništa nije bilo

Ko da sam sanjo

A nisam.

Nisam lud.

Tebe ne pitah a ja ne znadoh

I na tebe hladnu

Oskliznu se

Padoh.

I da te vidim

Sretnem

U prolazu

Onako

Šta bi ti reko

Šta bih te pito

Da do groba ja tebe bi čeko

Da stavim glavu u krilo ti meko.

 

Boris B. Iko

 

Uvijek zaštitnički iz prikrajka

Neumorno budna, pazi na te

A ko bi drugi nego tvoja majka

danas to neće mnogi da shvate.

 

Starica čitav život poklanja tebi

moleći za dobro ljude i boga

i samo grešnici priznali nebi

da nije tako iz života svoga.

 

To njeno srce poznaje strah

kad čuje nešto loše o tebi

i sva jadna izgubi dah

ni riječ utjehe pomogla nebi.

 

Dali i sada hodaš pored puta

tvog zabrinuto uprtog pogleda

i mene kad vidiš onako ljuta

govoriš kako ti briga sna neda.

 

Ja tebe čekam svakoga sata

znala si tiho i nježno reći

shvatićeš, kad budeš tata

i nećeš tako lagano leći.

 

Oprosti majko to moje neznanje

sad su moje oči uprte u daljinu

i nekad dugo skoro u svitanje

samo moj uzdah propara tišinu.

 

Boris B. Iko