Eskurzija

Dok mi se misli sapliću

pijane od ružičastih snova

Davnih

Nikada neusanjanih

A sada

Žele preskočiti sudbinu

Negdje zaleđenu u ovoj sobi

I večeras

Sa samoćom tako hladnu ja je nađoh

Okliznu se

Padoh.

Omamljen u sobi ledene čežnje

Bez svijesti ja ne znadoh

Za sve riječi bezvrijedno izrečene

I nadam se ne uzaludno potrošene.

Jer kao što rekoh

Okliznu se

Padoh.

Al da te sretnem u ovo gluho doba

Bacio bi ti pod noge

Snove

Što ti želim reći

Ja

Soba.

Pito bih te

Tisućudvjestočetrdesetdrugi puta

Sjećaš li se eskurzije

Sarajeva

Negdje u jesen

I kako sam te tada dugo čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko.

Mislili smo da smo u «nautilusu»

Dvadeset tisuća metara pod morem

Sami

I tvoje usne

Tvoje grudi

I autobus se njihao u ritmu muzike za ples

I njihao, i njihao ...

I do sudnjeg dana ja bi te čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko

Mislili smo da sve znamo

Da smo nedokučivi

Nevidljivi

Namazani onako, prvim ljubavnim nektrom

Opijeni

Nečim?

I tako pričali smo o Andriću

o Meši (Selimoviću)

O početku

Kojeg više nema

Početku kojeg smo trebali izmisliti

Uživali u sadašnjosti

Smijali se

Zaklinjali se.

Da do groba ja bih na tebe čeko

Da stavim glavu u tvoje krilo meko

A sutra

To prokleto sutra.

Valjda uplašeni sopstvene sreće

Kao da ništa nije bilo

Ko da sam sanjo

A nisam.

Nisam lud.

Tebe ne pitah a ja ne znadoh

I na tebe hladnu

Oskliznu se

Padoh.

I da te vidim

Sretnem

U prolazu

Onako

Šta bi ti reko

Šta bih te pito

Da do groba ja tebe bi čeko

Da stavim glavu u krilo ti meko.

 

Boris B. Iko

 

Majka

Uvijek zaštitnički iz prikrajka

Neumorno budna, pazi na te

A ko bi drugi nego tvoja majka

danas to neće mnogi da shvate.

 

Starica čitav život poklanja tebi

moleći za dobro ljude i boga

i samo grešnici priznali nebi

da nije tako iz života svoga.

 

To njeno srce poznaje strah

kad čuje nešto loše o tebi

i sva jadna izgubi dah

ni riječ utjehe pomogla nebi.

 

Dali i sada hodaš pored puta

tvog zabrinuto uprtog pogleda

i mene kad vidiš onako ljuta

govoriš kako ti briga sna neda.

 

Ja tebe čekam svakoga sata

znala si tiho i nježno reći

shvatićeš, kad budeš tata

i nećeš tako lagano leći.

 

Oprosti majko to moje neznanje

sad su moje oči uprte u daljinu

i nekad dugo skoro u svitanje

samo moj uzdah propara tišinu.

 

Boris B. Iko

 

Homepage Uhren
Aktuelles Datum

Ovdje se ne rađa

samo da se živi

 

Ovdje se ne živi

samo da se umire

 

Ovdje se ponekad

i umire da se živi