Kaži mi vjetre

Kaži mi sunce

Kaži mi pameti

Ko je sada ljubi

Otrnulih zubi

Ko joj mladost siše

I sok sa obraza briše

Ko da jedeš breskve

Rumene

Zrele

Negdje u proljeće naše mladosti

Vilo moja

Ukazo

Ti

Tebi govorim

Što od mene

Praviš ovisnika

Tvoje prisutnosti

Tvoje čednosti

Tvoje mi ime

I danas

Zvoni u ušima

Kao čajnik što hoće da eksplodira

Vilo

Ukazo

Ako se ne sjećaš

Ja sam

Jedan od onih pet ludaka

Drugi, treći

Teško je reći

Što su padali

Pred tvojom ubojitom

Laserskom bljesku tvoje ženstvenosti

Vilo

Ukazo

Dali se sjećaš gomile drva

Što nama bljesak posla prva

Dabogda

Ne poslala ga nikom

A mi smo

Lijegali i ustajali sa tvojim likom

Kaži mi pameti

Ko joj sada mladost siše

I sok sa obraza briše

Ko da jedeš breskve

Otrnulih zubi

Ko te sretnu danas ljubi.

Vilo

Ukazo

Dali se pitaš

Gdje su oni golubovi

Tići

Ispred gomile drva

Gdje nam bljesak posla prva.

Kaži joj vjetre

Kaži joj sunce

Kaži joj pameti.

 

Boris B. Iko

 

Ti nikad nisi marila od svijeta

I kažeš, hoću još dokle mogu

A puni su tragovi popucani peta

Tih tvojih napaćenih nogu.

 

Sigurno si još u našem vrtu

Ponosno pokazuješ svoje djelo

Dok rukama zemlju praviš krtu

I starosti prkosiš hrabro i smjelo.

 

Ja ponekad ljutit i tužan

zašto ne skineš taj mantil sivi

kako je star, poderan i ružan

a ti, meni je dobar sve dok se živi.

 

I molim te starice moja

nemoj da vidim kantu žutu

i nije svaka šljiva tvoja

da je bereš po njivi, po putu.

 

Molim te baci tu kantu žutu

nemoj u njoj više nositi vodu

i da te ne vidim ja više na putu

i nemoj čekati kad oni odu.

 

Ti znaš da sam daleko tamo

da ti pomognem nemogu

i jednom da se odmoriš samo

a ja ću za zdravlje moliti Bogu.

 

 

Jednom nemoj obećanje gazit

I šta ti treba samo meni reci

ti rođeno imaš ko će tebe pazit

i oslonac sav je u tvojoj djeci.

 

Nećemo reći da nije bilo svađa

al vidim da ti djeca iz očiju ginu

i kako kažeš,majka jednom rađa

živi ti dugo, dugo svome sinu.

 

Boris B. Iko