I sam ne znam šta hoću

Gledam bezživotne lutke

U nebo dižem samoću

I sve promatram ćutke.

 

Ja Vam se ne čudim

Al ima nešto u ljudima

Niti Vas nečim kudim

To što nosite u grudima.

 

Postali ste na koncu lutke

Ja Vam to kažem, tako

Kažite mi te trenutke

Kad ste se smijali, onako.

 

Zamišljeno jedeš u hodu

Misliš, jesi li platio sve rate

Prijatelje sad čekaš da odu

A nekad si molio da svrate.

 

Ogromne su kuće važne

Marka tvog auta je bitna

Čak su ti i košulje lažne

Sve dok te neodveze hitna.

 

Čega imaš više od juče

Kaži bez nekog stida

Za čim ti srce brže tuče

Dali zbog ljudi ili zbog zida.

 

Kad te vrijeme savlada

I kad ti svega bude dosta

Sam ćeš reći sebi tada

Iza mene ništa ne osta.

 

Boris B. Iko

 

Dok moji dani ponovo teku

Tokom istih običnih ljudi

Ponekad osjetim ljubav neku

Što se starim žarom probudi.

 

A ja sam davno od tebe zaražen

Ako nisi znala, nikad nećeš znati

Ponovo sam tu onako poražen

al vidim i tvoje srce da pati.

 

Nemogu više pognut da bježim

Mada me goni ta tvoja ljepota

I zašto moram ja tebi da težim

Ja imam jedan a ne dva života.

 

A bježim pognut i klecam

Ne želim da kroz vene struji

Ta ljubav za kojom jecam

Što kida srce i u glavi bruji.

 

Nedam da se otme jauk gluhi

Otimam se nedam da ga čuju

Dok me guši taj osjećaj suhi

U glavi,grudima, ko da me truju.

 

Dali se i u tvome srcu sada

Razilaze oblaci poslije oluje

Kaži je li od poraza jača nada

Ili je opet lažno to što se čuje.

 

Boris B. Iko

 

Osjećam da te polako gubim

Propadaš kroz prste ko pijesak

I da te u leđa odavno ljubim

A svaki osmijeh postane bljesak.

 

Čujem već naše posmrtno zvono

Kako udara tužno,sumorno,dugo

Pitam sebe gdje je naše, znaš ono

Nasmijano,veselo,sasvim drugo.

 

Ti ideš nekim putevima dražim

Tako to jasno pokazuješ svima

Ja osjećam da te sve manje tražim

I da te polako prepuštam njima.

 

Sve te manje ima u mome oku

Postaješ ko glatka koža jegulje

Da jamu preskačem duboku

I kad bih htio, nemogu dulje.

 

Boris B. Iko