Čekaću te da se rodiš

nestrpljenjem svake majke

svojim putem da me vodiš

jedne neusanjane bajke.

 

Čekaću te, a ti me traži

pod ovim nebeskim svodom

nemoj slušati podle laži

samo mi dođi kopnom,vodom.

 

Čekaću te jer znam da si tu

kao breza sred magle guste

zarobljena u pogrešnom snu

sa željom da te jednom puste.

 

Čekaću te negdje daleko

da ti vičem to ne umijem

a možda tebe već čeka neko

i nemoj me moliti da razumijem.

 

Boris B. Iko

 

Gledam ga dok priča, pun je strasti

voli da mu se dive oči što ga prate

ponovo dirigira rukama punih vlasti

i laje, kako će neposlušni da plate.

 

Stari komunista ponovo se bori

slutim na čijoj strani postao je ratnik

odaje ga obilježje na njegovoj odori

nekada desetar čudom postao je satnik.

 

Tu nepravdu nemogu više da gledam

izmičem se i promatram sve izdaleka

jer to prošlo vrijeme zaboravu nedam

zašto crna limuzina uvijek njega čeka.

 

Kako nas samo promatra sa bine

a ljudi ko ćurke javljaju se samo

kada se njemu zvižduk sa usana skine

i ljudima u crnom kod limuzine tamo.

 

Dižem ruke,misli negdje Bogu u nebo

i molim za samo mali komadić pravde

znam i sam da ovdje stajati nebih trebo

ali se nadam da ovo zlo ode odavde.

 

Boris B. Iko

 

Odavno hoću da ti kažem sve to

kajaću se, znam da ludo griješim

da ostavim onako i da odem eto

ne,pred tobom ja hoću da riješim.

 

Ljubav ne napušta ta tvoja usta

ni suza trag na tvrdom kamenu

i duša tvoja ko pustinja pusta

u našem zajedničkom vremenu.

 

Znaš da tebi nikad ne zlotvorim

želim ti samo reći jačim stihom

hoću zauvijek vrata da zatvorim

tek tada hodaću pod kišom tihom.

 

U meni odavno divlje riječi čuče

duša galami,viče,da se čuje jeka

a srce mi savjest hoće da istuče

jer iz tebe curi crna hladnoća neka.

 

Neka drugi koračaju tvojim tragom

ja ću se radovati srećama malim

i nek te drugi zovu svojim blagom

a ja na kiši nemoj misliti da žalim.

 

Boris B. Iko