Juro i Šime III

   Ovakav tok partije šaha se odvijao negdje do trenutka kad je barba Šime krenuo u ofanzivu, uzimo bi čiči Juri prvo pijune pa onda skakače, konje,topove. Bio je bolji šahista od čiče Jure, što naravno on nebi priznao ni u snu. Vidjelo se po njihovom ponašanju, dok bi od početka čiča Juro likovao i požurivo barba Šimu u drugom dijelu bi češće češkao glavu, više bi šutio, a kad bi prozborio bilo bi to:

 - Isukrsta ti,pojede ti meni topa – 

 - Nisan ja tija riči arčit,barba Jure,oće bit da ti nisi spriman za vaj angrif,aaaa Jure –

 - Isukrsta ti, muči ti sad Mao ce tung, aaaa to je tvoja taktika, oš mene zapričat pa moš igrat kako oš, eee jesi komunjara Šimo –

    Mora čiča Juro i u porazu naći mjesta za svoju pamet i nadmoćnost, bar malo omalovažit Šiminu pobjedu. Jednom je bila Šimina priča, drugi put je bila strina Mara, nek je samo prolazila pored njih, čiča Juro bi se dero:

    - Kuš sad,a je si se uzjebala, et nek ona meni sam suknjom mane, jebo ti šah, et džaba njoj govorit ...

   Strini Mari nije bilo ništa jasno, čudno bi ga pogledala, pokušala bi jadna dokučit kakve veze ima sa šahom što ona mora pored njih proć. Pa neće jadna izlazit kroz prozor iz kuće a njih dva se nabasade, kako je govorila, baš na vrata. A imalo je to svoju svrhu, čiča Juro bi iz tog položaja mogo dreknut na rezervni položaj strini Mari po onoj njegovoj „Marooo,oće ta kava jednom“ ili „Marooo,telefooon“.

    Strina bi tad brže bolje ostavljala sve da stigne prije nego onom ko zove dojadi čekat pa bi prekidao liniju. E ako tu strina nebude brža od Usiana Bolta i telefon zašuti. Ajoj, čiča bi se namjerio na strinu i pronalazio milion razloga i nekakvih katastrofa koja se mogu desit baš zato što strina nije bila brza. Međutim niti jedan puta nije uzeo mogućnost da on ustane i uzme telefon, to nije bilo za diskusiju, ja mislim da bi se zemlja prestala okretat.

    Meni su bili njih dvojica ko ona dvojica na balkonu iz Mapet šoua, svakom loncu poklopac a ogledala nigdje u blizi da vide svoj odraz u njemu.

    Partija bi bila pri kraju, čiča Juro bi imo samo par figura na šahovskoj tabli al se nije predavo, jedino bi on vidio mogućnost preokreta, kojeg naravno nije bilo. Strina Mara bi obavljala svoje poslove kao da njih dvojica ne postoje ili ko da su dva kamena, nit je se ticalo Jurino deranje, nit je to ona i čula, il je to tako izgledalo. U tim trenutcima bi donosila mlinac za kavu i ostavljala na sto:

    - Ako oš kavu, nema više mljevene – i odlazila bi ne čekajući odgovor ili bilo kakav komentar. Čiča Juro nebi bio on da ušuti i uzme mlinac za kavu,em je izgubio partiju em strina tako ladno njemu naređuje, e nije to moglo tako proć. Strina bi se okrenula već pravac kuhinja il nedaj bože da zahrče na kauču, kad bi čiča siknuo:

   - Stan Marooo, stan de vam –

Strina bi se nezainteresovano okrenula al bi stala da vidi šta oće sad reć a on bi napravio govor od toga, što je strina baš sad donijela mlin za kavu.

    - Stan Maro, ev vid kako ću ja sad igrat i mljet kavu, ovd moraš mozgat Maro –

    - Svednoš izgubt – dodavala je strina usput.

Bio bi to šamar koji nije toliko jaki al strašno boli, obično bi to bio razlog kojim se poruše figure na tabli, pa mada nije imao šanse da se izvuče, ovako barem nije dobio mat.

     - Ti znaš, et ti znaš igrat šah, ajd isukrsta ti poredaj figure kad si tolko pametna –

Strina bi samo odmahnula rukom i nestala kroz ulazna vrata kuće. Barba Šime bi šutio al i njemu kuva po stomaku, e nebi on mogo sa čičom Jurom da nije ko on.

     - E Jure jesi arkač, moraš ti Maru uvik badnut –

     - Badnut si ti, tokmak jedan, jel te ko šta pita,kako si to reko aaarbač, šta ti je to bogati –

     - Arčiš Jure, suješ, galamiš a Maru bockaš, zadirkivaš –

     - Isukrsta ti, da neš ti men reć kako ću ja govorit –

     - Ajd muči,daj meni taj mažinin – pružio bi ruke Šime prema čiči Juri.

    - Ooooo,bože moj, šta sam ja teb skrivio pa si mi poslo ovog kineza – gledo bi čiča Juro u nebo govoreći – šta oš, jes ti gladan, oš u vece – zajebavo bi se čiča Juro.

    - O Gospe, jesi betežan, daj mažinin, jać mažinjat – pružo bi ruke prema mlincu za kavu.

    - Evti mažinjaj, al da znaš ova se nebroji, Mara me zajebala -

Okretao bi šahovsku tablu, pokupio crne figure ispred barba Šime i redao na tablu ispred sebe. Dok je to radio, mrsio bi sebi u bradu:

    - E neš Juro nikog vidit, pa taman da papa nešto oće od tebe –

    - Eee Jure,nemoj se srdit moran ti ja ić za po ure – molio je barba Šime da ga razumije.

    - Aaaa,bježiš laco, trta igrat – pokazivao bi mu skupljajući šaku,kako se boji Kate a već u sljedećem trenutku bi okreto ploču.

    - Štas i dolazio, akos moro ić,isukrsta ti jedna ko nijedna to i tice znaju -

To ti sad dođe, ko da je barba Šime izgubio jedno deset partija šaha, pa sad bježi nebil ublažio blamažu koja mu prijeti. A nije, i to ne samo što nije nego je suprotno, al eto čiča je prvi poredo figure, a ko odustane taj je gubitnik. Poredo bi on i bijele figure za barba Šimu, pa ga zagovaro nebil ovaj zaboravio da treba negdje ići. Šime bi se okreto u stolici, vjerovatno podešavajući u naj povoljniji položaj svoje prijemnike za onu frekvenciju koju je slao odašiljač iz susjedne avlije, susjeda Kata. A teško je to bilo ukoordinirat, jer je odašiljač sad bio u kući sad u avliji a mogo se javit iz povrtaljke,mijenjala je mjesto brže od ruske kaćuše u ratnom stanju.

 

 

Nastaviće se